Kanali bliski Vagneru izveštavaju da je avion možda oboren ruskom PVO. Drugi da je aparat bio žrtva bombenog udara ili da ga je srušio neprijateljski šturmni dron.
Dok su se operacije nastavile, Putin je u sredu učestvovao na zvaničnoj ceremoniji u pograničnom Kurskom regionu povodom 80.godišnjice Kurske bitke, jedne od najvažnijih bitaka Drugog svetskog rata između sovjetske i nacističke vojske.
Ne pominjući nesreću, Putin je na sceni odao počast“ nesebičnosti „i“lojalnosti „ruskih vojnika u Ukrajini koji se“hrabro i odlučno bore“.
Pobuna protiv ruskog vojnog i političkog rukovodstva
Katastrofa se dogodila dva meseca nakon što je 62-godišnji Prigožin predvodio glasnu pobunu protiv vojnog i političkog rukovodstva Rusije 23.i 24. juna, za koju je Putin smatrao da bi mogla dovesti Rusiju u građanski rat.
Pobuna je rešena putem pregovora i očiglednog sporazuma sa Kremljem, po kojem je Prigožin pristao da se preseli u susednu Belorusiju. Međutim, nakon zaključenja sporazuma, činilo se da se može slobodno kretati unutar Rusije.
Optuživši ga za izdaju, Putin ga je primio u Kremlju, nakon čega je Prigožin objavio da više neće ratovati u Ukrajini i nastavio svoje Vagnerove operacije u Africi.
Vođa „Vagnera“, koji je pokušao da svrgne ministra odbrane Sergeja Šojga i načelnika Generalštaba Valerija Gerasimova, u ponedeljak je objavio video poruku u kojoj je predložio povratak u Afriku i obećao da će Rusiju učiniti“još većom na svim kontinentima“.
Avionska nesreća dogodila se i istog dana kada su zvanični mediji potvrdili smenu komandanta vazduhoplovnih snaga Sergeja Surovikina, generala poznatog po bliskim vezama sa Prigožinom i koji je nestao iz vida javnosti odmah nakon suzbijanja oružane pobune Vagnera.
